što je još moguće?

Vjerovatno znate tko su ovi ljudi, ponešto se još sjećate iz škole.

Tales (624–546 p.n.e.), Pitagora (569–475 p.n.e.), Demokrit (oko 460 p.n.e.), Arhimed (287–212 BC); 15–16 stoljeće: Nicolaus Copernicus (1473–1543); 16–17 stoljeće: Galileo Galilei (1564–1642), Johannes Kepler (1571–1630), René Descartes (1596–1650); 17–18 stoljeće: Blaise Pascal (1623–1662), Christiaan Huygens (1629–1695), Isaac Newton (1642–1727), Gottfried Leibniz (1646–1716)

A jeste li ikada čuli za ove ljude?

Hans Bethe (1906–2005), John Wheeler (1911–2008), Vitaly Ginzburg (1916–2009), Peter Westervelt (born 1919), Yoichiro Nambu (1921-), Chen Ning Yang (1922-), Philip Warren Anderson (1923-), Freeman Dyson (1923-), Bruno Zumino (1923-), Roy J. Glauber (1925-), Martin Gutzwiller (1925-), Tsung-Dao Lee (1926-), Alexei Alexeyevich Abrikosov (1928-), Robert Brout (1928–2011), Stanley Mandelstam (1928-), Ezra T. Newman (1928-), Reinhard Oehme (1928–2010), Dmitry Shirkov (1928-), Murray Gell-Mann (1929-), Peter Higgs (1929-), Leon Cooper (1930-), Stanley Deser (1931-), Roger Penrose (1931-), John Robert Schrieffer (1931-), François Englert (1932-), Sheldon Glashow (1932-), Jeffrey Goldstone (1933-), Tom Kibble (1933-), Steven Weinberg (1933-), Ludvig Faddeev (1934-), Julius Wess (1934–2007), Nicola Cabibbo (1935–2010), Peter Freund (1936-), Gerald Guralnik (1936-), Harold Puthoff (1936-), Kenneth G. Wilson (1936-), C. R. Hagen (1937-), Leo Kadanoff (1937-), Martinus Veltman (1937-), A. P. Balachandran (1938-), Anthony James Leggett (1938-), Peter van Nieuwenhuizen (1938-), Daniel Z. Freedman (1939-), John Iliopoulos (1940-), Brian David Josephson (1940-), Toshihide Maskawa (1940-), Stanislav Mikheyev (1940-), Leonard Susskind (1940-), Kip Thorne (1940-), Francisco Jose Yndurain Muñoz (1940–2008), David Gross (1941-), Luciano Maiani (1941-), Holger Bech Nielsen (1941-), John Henry Schwarz (1941-), Stephen Hawking (1942-), V. Balakrishnan (1943-), Richard H. Price (1943-), Pierre Ramond (1943-), Makoto Kobayashi (1944-), Sergio Ferrara (1945-), Michael Green (1946-), Gerardus 't Hooft (1946-), Howard Georgi (1947-), Michio Kaku (1947-), Hugh David Politzer (1949-), Sylvester James Gates (1950-), Robert B. Laughlin (1950-), Stephen Parke (1950-), Kyriakos Tamvakis (1950-), Alexei Smirnov (1951-), Frank Wilczek (1951-), Edward Witten (1951-), Sankar Das Sarma (1953-), David Deutsch (1953-), José W. F. Valle (1953-), Mark B. Wise (1953-), Joseph Polchinski (1954-), Lawrence M. Krauss (1954-), Ali H. Chamseddine (1954-), Fulvio Melia (1956-), Nathan Seiberg (1956-), Ashoke Sen (1956-), Joseph Lykken (1957-), Cumrun Vafa (1960-), Michael R. Douglas (1961-), Gian F. Giudice (1961-), Marcela Carena (1962-), Lisa Randall (1962-), Carlos E.M. Wagner (1962-), Brian Greene (1963-), Raman Sundrum (1964-), Durmus A. Demir (1968-), João Magueijo (1967-), Antony Garrett Lisi (1968-), Juan Maldacena (1968-), Nima Arkani-Hamed (1972-), Maxim Chernodub (1973-)...

Prema wikipediji ovo je lista teoretskih fizičara s kraja 20. i početka 21. stoljeća.

Vjerovatno ste čuli za ponekog od njih, ali znate li koja su njihova otkrića, koje ideje zastupaju?

Prosječno razumijevanje zakona prirode i našeg mjesta u njoj zaostalo je u mentalnom oklopu srednjeg vijeka i treba hitan update. Sjetite se, Tesla je otkrio slobodnu energiju i vozio se električnim automobilom (još prije skoro sto godina!!!!), a mi još uvijek mislimo da ćemo crć bez benzina i atomskih centrala.

Ako se pitate zašto bi to bilo uopće važno i kakve veze ima vaš život s fizikom, sjetite se da je fizika znanost koja proučava prirodu kako bi shvatila i opisala kako ona funkcionira.  Ne vjerujem baš da ćete se zato baciti na proučavanje fizike, u krajnjoj liniji to su teorijski modeli, priče. 

Ideje i vjerovanja koja mi imamo o životu i stvarnosti u kojoj živimo su naši teorijski modeli po kojima svjesno ili nesvjesno kreiramo i oblikujemo svoja iskustva.

Kvantna fizika je teorijski model "promatrač utječe na promatrano" promijenila u novi (drevni) model: "promatrač i promatrano su neodvojivo jedno".  Primjenite li taj model na svoj život: kako tada doživljavate sebe, osjećate li razliku?

Nije li to poziv da se češće pitamo: što je još moguće?